Udruženje za psihosocijalnu podršku “Svetionik” Kragujevac
Ovaj sajt je nastao kao deo projektnih aktivnosti u okviru programa Snažnije zajedno koji finansira Trag fondacija. Kroz projekat ,,Osnažena žena u borbi protiv nasilja’’ koju sprovodi Centar za psihosocijalnu podršku Svetionik iz Kragujevca realizuje se psihoterapijski rad sa ženama, žrtvama nasilja u porodici, kroz neposredni rad i on line seanse, a poseban deo našeg projekta je i ovaj sajt gde se nalaze sve bitne informacije, kontakti i saopštenja vezana za porodično nasilje, partnersko nasilje i sveukupnu podršku žrtvama nasilja u porodici. Ciljna grupa su žene koje su u situaciji partnerskog nasilja, nasilja u porodici, žene koje su izašle iz situacije nasilja, ali se osnažuju za nastavak života i rade na jačanju ličnih kapaciteta; kao i rad sa članovima bliskim osobama koje su izložene nasilju. Kroz ovaj sajt, rad udruženja je vidljiv i korisnice mogu da nas lično kontaktiraju.
Nasilje u porodici predstavlja poseban oblik nasilja kojim se krše prava na život, slobodu, fizički, psihički i seksualni integritet, bezbednost i ljudsko dostojanstvo člana porodice. Nasilje je nešto što treba da se tiče svih nas. To nisu „tuđa posla“. Može se dogoditi svima u svakom životnom dobu. Kada se pitamo ko mogu biti nasilnici, odgovor je da nasilnici mogu da budu svi. Mogu biti osobe koje izgledaju „sasvim obično“; mogu biti društveni, komunikativni, u društvu simpatični, zabavni i prihvaćeni; osobe koje su i same bile žrtve nasilja kroz odrastanje; koje žele da imaju moć i kontrolu…
Međunarodna kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” ima za cilj podizanje svesti o problemu nasilja nad ženama. Počela je 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava. Kampanja se sprovodi od 1991. godine i tokom njenog trajanja ženske grupe i feminističke organizacije širom sveta organizuju javna okupljanja, programe, akcije, kampanje zagovaranja. Kampanja se koristi kao organizaciona strategija i kao poziv na eliminaciju svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama.
Svaki od filmova tematizuje određeni oblik muškog nasilja: partnersko i porodično nasilje, homofobiju i transfobiju.
Pažnja: Filmovi su emotivno intenzivni i mogu biti uznemirujući!
“The Matthew Shepard Story”, 2002, reditelj Roger Spottiswoode, Kanada/USA, 88 min
Radnja: Metju Šepard je bio student koji nije skrivao da je homoseksualac. Ubijen je u zločinu mržnje uz takvo besmisleno nasilje i okrutnost da je događaj privukao globalnu pažnju. Njegova smrt je promenila ceo sve zauvek.
Trejler:
Ona: “On po ceo dan radi, kada dođe sa posla ili spava ili gleda TV. Stalno je umoran. Nikada nije presvukao dete. Spava u drugoj sobi jer mu smeta kada se dete noću budi. Od kada sam se porodila sve se promenilo.”
On: Kada god dođem sa posla ona je nervozna i očekuje da ja preuzmem brigu o detetu. Ne razume da sam umoran. Lako je njoj kada ne mora na posao. ”
Iako su u savremenoj eri dostpupne informacije i istraživanja koja ukazuju na različite promene koje žene prolaze ne samo pre, za vreme i nakon menstrualnog ciklusa, tako i pre, za vreme i nakon trudnoće, i dalje se ženi „ne da za pravo“ sve ono sa čim se susreće. Pored toga što je opšte poznato da se promene u organizmu žene dešavaju, da je to prirodno, da ne podnose sve žene ove periode na isti način, umanjuje se značaj uticaja promena na svakodnevno funkcionisanje žena i umanjuje se značaj osećanja žene u tom kontekstu. Neposredno pre ili ubrzo nakon porođaja može doći do promena / poremećaja raspoloženja majke i takvi poremećaji /promene se manifestuju različitim oblicima i intenzitetima.
U ovom tekstu akcenat je stavljen na uticaj ovih promena na funkcionisanje žene i položaj nje kao takve u porodici i društvu. Cilj ovog teksta je da utiče na podizanje svesti o promenama raspoloženja kod žena za vreme trudnoće i nakon porođaja i razvijanje empatije za njihove potrebe.
Advokat Nevenka Kominac
Advokat Aleksandra Zakić
Kragujevac
069/1772884
adv.nevenka.kominac@gmail.com
MB:57359544, PIB:112027907
Kragujevac
061/1341562
advokat.aleksandra.zakic@gmail.com
MB:57366656, PIB:112561619
U našoj državi primenjuje se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Tražilac besplatne pravne pomoći je lice koje podnosi zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći dok je pružalac besplatne pravne pomoći je lice koje je ovim zakonom ovlašćeno da pruža besplatnu pravnu pomoć i koje je prema ovom zakonu upisano u registar u okviru koga se vodi posebna evidencija pružalaca besplatne pravne pomoći i evidencija pružalaca besplatne pravne podrške(besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave a pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti).
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da besplatna pravna pomoć može da se pruži licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici.
Odredbom čl. 4 Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je ko sve može biti korisnik besplatne pravne pomoći izuzev žrtvi nasilja I pod kojim uslovima( link zakona o besplatnoj pravnoj pomoći možete pronaći u sekciji LINKOVI).
Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda, nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći. Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom. Može se podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje podnosilac zahteva odredi, s tim što se uz zahtev prilaže i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje.
Lice koje ima prebivalište ili boravište u drugoj državi članici Evropske unije, a potrebna mu je besplatna pravna pomoć u prekograničnom sporu pred sudom u Republici Srbiji, podnosi zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu ministarstvu. Zahtev podnosi tražilac ili nadležni organ države članice Evropske unije u kojoj on ima prebivalište ili boravište. Za određivanje prebivališta ili boravišta tražioca merodavno je pravo države u kojoj tražilac ima prebivalište ili boravište.
Na ovaj zahtev ne plaćaju se takse.
Žrtva nasilja u porodici (kao i svaki drugi tražilac besplatne pravne pomoći) u Zahtevu morati obrazložiti postupno opis problema zbog kojeg tražite besplatnu pravnu pomoć, takođe treba podneti I dokumenta o opisanom problem ukoliko njima raspolažete.
Većina jedinica lokalne samouprave zahteva podnošenje dokumenta o opisanom problem u ovom konkretnom slučaju, a koja bi služila kao dokaz da ste žrtva nasilja u porodici, te da bi Vam se pružila adekvatna pravna pomoć.
Možete podneti ispravu, pravnosnažnu odluku državnog organa ili drugi dokument kojim se dokazuje da kao tražilac besplatne pravne pomoći ispunjavate uslove za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć.
U konkretnom slučaju najbolje je prethodno prijaviti nasilje nadležnim organima (policija, tužilaštvo, centar za socijalni rad), te da se prema izvršiocu nasilja izreknu mere zaštite od nasilja u porodici.
Rešenje o izrečenoj hitnoj meri, je dovoljan dokaz da ostvarujete pravnu zaštitu od nasilja u porodici.
Više informacija o pružanju besplatne pravne pomoći I uslovima pod Kojima istu možete dobiti možete pogledati u Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći u sekciji LINKOVI.
D.V.