PITANJA I ODGOVORI O PRAVIMA ŽRTAVA NASILJA U PORODICI NA KORIŠĆENJE BESPLATNE PRAVNE POMOĆI U REPUBLICI SRBIJI
Odgovor:
Da, prema Zakonu o pružanju besplatne pravne pomoći. Tražilac besplatne pravne pomoći je lice koje podnosi zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći.
Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Pružalac besplatne pravne pomoći je lice koje je ovim zakonom ovlašćeno da pruža besplatnu pravnu pomoć i koje je prema ovom zakonu upisano u registar u okviru koga se vodi posebna evidencija pružalaca besplatne pravne pomoći i evidencija pružalaca besplatne pravne podrške
Odredbom člana. 4 Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je između ostalog da državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru besplatna pravna pomoć može da se pruži ako je reč o licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici.
Ovaj Zakon primenjuje se na korisnike/ce besplatne pravne pomoći, a koji ovo pravo nisu ostvarili prema drugim zakonima.
Odgovor:
Besplatna pravna pomoć može da se pruži državljaninu RS, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u RS i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć po drugom zakonu i potvrđeno međunarodno ugovoru, ako ispunjava sledeće uslove:
* Ispunjava uslove da bude korisnik/ca prava na novčanu socijalnu pomoć saglasno zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ili korisnik/ca prava na dečiji dodatak saglasno zakonu kojim se u uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i članovima njegove porodice, odnosno zajedničkog domaćinstva;
* Ne ispunjava uslove da bude korisnik/ca prava na socijalnu pomoć i dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik/ca prava na socijalnu pomoć i dečiji dodatak.
Državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru besplatna pravna pomoć može da se pruži i ako je reč o:
1) detetu o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom, drugim državnim organom odnosno organom javne vlasti;
2) licu prema kome se izvršava mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili zaštitna mera obaveznog psihijatrijskog lečenja;
3) licu prema kome se vodi postupak delimičnog ili potpunog lišenja ili vraćanja poslovne sposobnosti;
4) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici;
5) licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima;
6) licu koje traži azil u Republici Srbiji;
7) izbeglici, licu pod supsidijarnom zaštitom ili interno raseljenom licu;
8) osobi sa invaliditetom;
9) detetu koje je zaštićeno uslugom smeštaja u sistemu socijalne zaštite;
10) deci i mladima kojima je prestala usluga socijalnog smeštaja do navršene 26 godine života;
11) odraslim i starim licima koja su bez sopstvenog pristanka smeštena u ustanovu socijalne zaštite;
12) licu koje ostvaruje pravo na utvrđivanje vremena i mesta rođenja saglasno zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak;
13) licu koje je pogođeno postupkom prinudnog iseljenja i preseljenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje.
Odgovor:
Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, izuzev pravnog saveta, kao i sastavljanje javnobeležničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova pružaju se samo tražiocima kojima se to odobri.
Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.
Odgovor:
Da, imate pravo.
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći predviđeni su oblici besplatne pravne pomoći I besplatne pravne podrške.
Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane.
Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.PRIMER: Ukoliko ste kao žrtva nasilja u porodici podneli tužbu sudu za određivanje mere zaštite od nasilja, i ukoliko ostvarujete pravo na besplatnu pravnu pomoć, ukoliko organ uprave oceni da Vam je potreban zastupnik pred sudom istog će Vam odrediti. Može Vam biti postavljen punomoćnik advokat, a može Vas zastupati i centar za socijalni rad.
Odgovor:
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći propisan je postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć. Postupak se pokreće podnošenjem zahteva.
Odgovor:
Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave ili gradske uprave ili uprave grada Beograda, nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći. Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik ili elektronskim putem, u skladu sa zakonom. Može se podneti i preko zakonskog zastupnika, punomoćnika ili lica koje podnosilac zahteva odredi, s tim što se uz zahtev prilaže i dokaz o vršenju prava zakonskog zastupanja, odnosno punomoćje.
Lice koje ima prebivalište ili boravište u drugoj državi članici Evropske unije, a potrebna mu je besplatna pravna pomoć u prekograničnom sporu pred sudom u Republici Srbiji, podnosi zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu ministarstvu. Zahtev podnosi tražilac ili nadležni organ države članice Evropske unije u kojoj on ima prebivalište ili boravište. Za određivanje prebivališta ili boravišta tražioca merodavno je pravo države u kojoj tražilac ima prebivalište ili boravište.
Odgovor:
Na zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ne plaća se taksa.
Odgovor:
Zahtev se podnosi na posebnom obrascu. Zahtev sadrži lično ime, prebivalište ili boravište podnosioca zahteva i broj telefona ako postoji kao i opis problema zbog koga se traži besplatna pravna pomoć i dokumenta o opisanom problemu, ako podnosilac zahteva njima raspolaže.
Podnosilac zahteva uz zahtev treba podneti dokaz da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć. Može podneti ispravu, pravnosnažnu odluku državnog organa ili drugi dokument kojim se dokazuje da tražilac besplatne pravne pomoći ispunjava uslove za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć.
Organ uprave utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći uvidom u evidencije kojima sam raspolaže ili u dokumentaciju koja je podneta uz zahtev ili naknadno dostavljena.
Organ uprave koji traži od podnosioca zahteva dopunsku dokumentaciju dužan je da odredi rok za njeno dostavljanje koji ne može biti kraći od osam dana, čijim istekom se smatra da je podnosilac odustao od zahteva, ako nije dostavio traženu dokumentaciju.
Organ uprave je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, načini uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.
Ukoliko je podnosilac zahteva stranac obrasci i isprave prilažu se ministarstvu prevedeni na srpski jezik, a ako nisu prevedeni, ministarstvo odbija zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.
Odgovor:
Organ uprave donosi rešenje o zahtevu u roku od osam dana od dana prijema zahteva, a ako je zatražio dopunsku dokumentaciju od podnosioca zahteva, u roku od osam dana od dana kada mu je ona dostavljena. Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosioca zahteva ili ako bi istekao rok u kome on ima pravo na preduzimanje radnje u postupku, organ uprave je dužan da donese rešenje o zahtevu u roku od tri dana nakon njegovog prijema. Ako organ uprave ne donese rešenje u roku od osam odnosno tri dana od dana prijema zahteva, odnosno dostavljanja dopunske dokumentacije, smatra se da je zahtev odbijen.
Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici je hitan, te bi organ uprave bio dužan da odluči o zahtevu u roku od 3 dana od dana podnošenja zahteva, tj. dostavljanja dopunske dokumentacije jer u ovim postupcima postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete po podnosioca zahteva.
Odgovor:
Ako je zahtev osnovan, organ uprave rešenjem odobrava besplatnu pravnu pomoć. Rešenje će dostaviti podnosiocu zahteva. Organ uprave u izreci rešenja upućuje podnosioca zahteva na pružaoca koji je prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći upisan u registar. Ukoliko je podnosilac stranac u izreci rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima ministarstvo upućuje podnosioca zahteva na pružaoca koji je prema ovom zakonu upisan u registar
Organ uprave odbija zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći ako nisu ispunjeni ovim zakonom određeni uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći, ako u konkretnoj pravnoj stvari besplatna pravna pomoć nije dozvoljena ili ako podnosilac zahteva uslovljava pružanje besplatne pravne pomoći krajnjim ishodom ili uspehom u postupku.
Rešenje o odbijanu zahteva, takođe se dostavlja podnosiocu istog a protiv rešenja može se podneti žalba ministarstvu, u roku od osam dana od dana prijema rešenja, odnosno u roku od osam odnosno tri dana od isteka roka posle koga se smatra da je zahtev odbijen.
Odgovor:
Pružalac čuva kao poverljive podatke do kojih je došao pružanjem besplatne pravne pomoći, posebno o korisniku/ci, predmetu i postupku. Smatra se da pružalac nesavesno i neprofesionalno postupa ako koristi poverljive podatke na sopstvenu ili tuđu korist ili na štetu korisnika/ce. Podaci o korisniku/ci štite se saglasno zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Odgovor:
Da, dužni ste da prijavite promene u roku od 15 dana od nastanka promene.
Organ uprave po službenoj dužnosti ukida rešenje o odobravanju besplatne pravne pomoći, ako se posle njegovog donošenja sazna za činjenice koje ukazuju na to da korišćenje besplatne pravne pomoći nije opravdano.
Protiv rešenja o ukidanju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći korisnik/ca može da podnese žalbu ministarstvu, u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Odgovor:
Korisnik/ca ima pravo na pritužbu ministarstvu, preko organa uprave, ako smatra da je pružalac neopravdano odbio pružanje odobrene besplatne pravne pomoći, da ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno, da ne poštuje njegovo dostojanstvo ili ako tvrdi da pružalac traži naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći.
Iz istih razloga može da se podnese pritužba protiv pružaoca besplatne pravne podrške.
Pritužba treba da sadrži lično ime i prebivalište ili boravište korisnika/ce, označenje pružaoca, kopiju rešenja o odobravanju besplatne pravne pomoći i opis problema koji je nastao za vreme pružanja besplatne pravne pomoći.
Odgovor:
Da, imate pravo, pod određenim uslovima koji su propisani Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći.
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći predviđeno je da se besplatna pravna pomoć ostvaruje putem besplatne pravne pomoći u užem smislu, besplatne pravne podrške i besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.
Odgovor:
U Zahtevu morati obrazložiti postupno opis problema zbog kojeg tražite besplatnu pravnu pomoć, takođe treba podneti i dokumenta o opisanom problem ukoliko njima raspolažete.
Većina jedinica lokalne samouprave zahteva podnošenje dokumenta o opisanom problem u ovom konkretnom slučaju, a koja bi služila kao dokaz da ste žrtva nasilja u porodici, te da bi Vam se pružila adekvatna pravna pomoć.
Možete podneti ispravu, pravnosnažnu odluku državnog organa ili drugi dokument kojim se dokazuje da kao tražilac besplatne pravne pomoći ispunjavate uslove za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć.
U konkretnom slučaju najbolje je prethodno prijaviti nasilje nadležnim organima (policija, tužilaštvo), te da se prema izvršiocu nasilja izreknu mere zaštite od nasilja u porodici.
Rešenje o izrečenoj hitnoj meri, je dovoljan dokaz da ostvarujete pravnu zaštitu od nasilja u porodici.
Odgovor:
Da, možete.
Organ uprave je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, načini uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.
Organ uprave utvrđuje da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za pružanje besplatne pravne pomoći uvidom u evidencije kojima sam raspolaže ili u dokumentaciju koja je podneta uz zahtev ili naknadno dostavljena.
Organ uprave može naknadno tražiti dokumentaciju od podnosioca zahteva. Organ koji traži od podnosioca zahteva dopunsku dokumentaciju dužan je da odredi rok za njeno dostavljanje koji ne može biti kraći od osam dana, čijim istekom se smatra da je podnosilac odustao od zahteva, ako nije dostavio traženu dokumentaciju.Ukoliko je podnosilac zahteva stranac obrasci i isprave prilažu se ministarstvu prevedeni na srpski jezik, a ako nisu prevedeni, ministarstvo odbija zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.
Odgovor:
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći predviđeni su oblici besplatne pravne pomoći I besplatne pravne podrške.
Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane.
Besplatna pravna podrška sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.
Svi korisnici besplatne pravne pomoći imaju ista prava, a na koji način će im biti pružena pravna pomoć ili podrška zavi od svakog konkretnog slučaja.
U zahtevu navedite koju vrstu pravne pomoći tražite, pravni savet, pisanje podneska (tužba, žalba, predlog…), da li želite da vam pravnu pomoć pruža advokat i iz kog razloga, da li vam je potreban punomoćnik kao oštećenom u krivičnom postupku i zašto (shodno da nije obavezno da ga imate).
Odgovor:
Da, imate pravo ali da li će vam biti dodeljen advokat zavisi od konkretne situacije.
Organ kome podnosite zahtev određuje u svakom konkretnom slučaju da li je zastupanje pred sudom neophodno i da li će vam dodeliti zastupnika.
Organ uprave upućuje podnosioca zahteva na pružaoca koji je prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći upisan u registar.
Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave a pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti.
Besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, izuzev pravnog saveta, kao i sastavljanje javnobeležničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova pružaju se samo tražiocima kojima se to odobri.
U najvećem broju slučajeva pružanje besplatne pravne pomoći žrtvi nasilja, a koja je odobrena podnošenjem zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći, sastoji se od pružanja pravnih saveta i sastavljanja tužbi za određivanje mere zaštite. Shodno da je uspešnost u sporu izvesna, u većini slučajeva organ neće dodeliti advokata, te se žrtva nasilja sama zastupa pred sudom. Ukoliko organ koji odlučuje o zahtevu oceni da je žrtvi nasilja u porodici neophodan advokat kao pružalac besplatne pravne pomoći, istoj će ga dodeliti.
Odgovor:
U većini slučajeva neće Vam se odobriti jer ne postoji ni jedan dokaz koji potvrđuje Vaše navode da ste žrtva nasilja ukoliko nasilje niste prijavili državnim organima ni ustanovama.
U tom slučaju imate pravo na besplatnu pravnu pomoć pod uslovima koji su predviđeni Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, a to su sledeći uslovi:
* Ukoliko ste korisnik/ca prava na novčanu socijalnu pomoć saglasno zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ili korisnik/ca prava na dečiji dodatak saglasno zakonu kojim se u uređuje finansijska podrška porodici sa decom, kao i članovima njegove porodice, odnosno zajedničkog domaćinstva;
* Ukoliko ne ispunjavate uslove da bude korisnik/ca prava na socijalnu pomoć i dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunilo uslove da postane korisnik/ca prava na socijalnu pomoć i dečiji dodatak.
Odgovor:
Punomoćnik iz reda advokat u krivičnom postupku može Vam biti postavljen ukoliko imate status posebno osetljivog svedoka.
Zakonik o Krivičnom postupku propisuje da svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka. Rešenje o određivanju statusa posebno osetljivog svedoka donosi javni tužilac, predsednik veća ili sudija pojedinac.
Ako smatra da je to potrebno radi zaštite interesa posebno osetljivog svedoka, organ postupka će doneti rešenje o postavljanju punomoćnika svedoku, a javni tužilac ili predsednik suda će postaviti punomoćnika po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora za određivanje branilaca po službenoj dužnosti.
Zakonik o krivičnom postupku propisuje i da oštećenom kao tužiocu (Ako javni tužilac izjavi da odustaje od optužbe na njegovo mesto može stupiti oštećeni kao tužilac), pod uslovima propisanim ovim zakonikom, kada se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju preko pet godina, može se, na njegov zahtev, postaviti punomoćnik ako je to u interesu postupka i ako oštećeni kao tužilac, prema svom imovnom stanju, ne može snositi troškove zastupanja.
O ovom zahtevu odlučuje predsednik pretresnog veća ili sudija pojedinac, a punomoćnika rešenjem postavlja predsednik suda iz reda advokata po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora za određivanje branilaca po službenoj dužnosti.
Takođe, neke Sigurne kuće svojim korisnicama obezbeđuju besplatnu pravnu pomoć a koja obuhvata i zastupanje od strane advokata.
Odgovor:
Ukoliko ste pretrpeli bilo koji vid fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja od strane lica sa kojim se nalazite u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu. Neophodno je nasilje prijaviti državnim organima te nakon toga podneti zahtev za ostvarivanje besplatne pravne pomoći i podrške i podrške, ukoliko postoji osnov sumnje da je prema Vama počinjeno krivično delo nasilje u porodici.
Odredbom čl. 194 Krivičnog zakonika propisano je da:
Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt člana porodice,
učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(5) Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Takođe, i ako je prema Vama počinjeno bilo koje drugo delo koje je propisano odredbama Krivičnog zakonika, a koje je posledica vršenja nasilja u porodici (proganjanje, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i druga), smatra se nasiljem u porodici.
PITANJA I ODGOVORI O PRAVIMA ŽRTAVA NASILJA U PORODICI PREMA ZAKONU O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI I PREMA KRIVIČNOM ZAKONIKU
Odgovor:
Donošenjem brojnih zakona i propisa kojima se sankcioniše svaki vid nasilja, a posebno vršenja nasilja u porodici.
Odgovor:
Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Porodični zakon, Zakon o parničnom postupku, Zakon o prekršajima.
Odgovor:
Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici uređuje se sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici.
Odgovor:
Ne odnosi se na maloletna lica. Na maloletna lica primenjuje se isključivo Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
Odgovor:
Nasilje u porodici, u smislu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Nasilje u porodici, u smislu Porodičnog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
Nasiljem u porodici, u smislu stava Porodičnog zakona, smatra se naročito:
1. nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
3. prisiljavanje na seksualni odnos;
4. navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
5. ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
6. vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
Odgovor:
Članovima porodice u smislu Porodičnog zakona smatraju se:
1. supružnici ili bivši supružnici;
2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;
3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;
4. vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;
5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.
Članom porodice u smislu Krivičnog Zakona smatraju se :
supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik. Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.
Odgovor:
Krivičnim zakonikom predviđeno je koja sve ponašanja predstavljaju krivična dela i sankcije za svako od tih dela. Nakon sprovedenog krivičnog postupka, ukoliko se osudi, počinilac nasilja biće osuđen za krivično delo koje mu se stavlja na teret i istom će biti izrečena kazna, a uz kaznu i mera zabrane prilaska i uznemiravanja.
Krivični postupak za dela koja se odnose na nasilje u porodici vodi se po službenoj dužnosti, što znači da i ako Vi kao žrtva nasilja odustanete od krivičnog gonjenja lica kojeg ste npr prijavili policiji za vršenje nasilja, ukoliko postoje elementi krivičnog dela tužilaštvo će nastaviti da krivično goni učinioca dela.
U parničnom postupku, podnošenjem tužbe, se mogu ostvariti mere zaštite koje traju godinu dana i mogu se produžavati dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera određena.
Mere zaštite su određene članom 198. Porodičnog zakona i to su: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti, izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti, zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice, zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Odgovor:
Svaki oblik rodno zasnovanog nasilja, odnosno svaki postupak koji dovodi do nanošenja štete ili patnje fizičke, mentalne ili seksualne prirode, pretnje takvim postupcima, prinuda i drugi oblici ograničavanja slobode predstavljaju nasilje nad ženama kao oblik diskriminacije u smislu Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, najvažnijeg međunarodnog ugovora u oblasti prava žena, koji je Republika Srbija ratifikovala 1981. godine.
Nasilje u porodici je specifičan vid nasilja iz razloga što se vrši od strane člana porodice (ako se radi o licu sa kojim ste u bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu).
Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima ima različite oblike i manifestacije:
• Fizičko nasilje je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt…….
• Seksualno nasilje je seksualni akt bez saglasnosti ili mogućnosti izbora žrtve da da pristanak, nezavisno od toga da li se akt odigrao, zatim seksualni akt ili pokušaj tog akta kada osoba nije u stanju da se saglasi ili odbije učešće usled bolesti, invaliditeta, uticaja psihoaktivnih supstanci, uzrasta, odnosno zastrašivanja, ucene ili pritiska, bolan i ponižavajući seksualni čin.
• Psihičko nasilje je narušavanje spokojstva žrtve usled ponašanja, pretnji i primene metoda zastrašivanja sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede.
Specifičan oblik psihičkog nasilja je kontrolisanje žrtve praćenjem, odnosno uhođenjem, gde se ponavlja uznemiravanje i zastrašivanje.
• Ekonomsko nasilje je oblik psihičkog nasilja koje podrazumeva nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije.
Odgovor:
Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove. Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva (u daljem tekstu: državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona), kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava. Podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom mogu da pruže i druga pravna i fizička lica i udruženja.
Odgovor:
Treba odmah pozvati policiju, reći im šta se desilo, opisati događaj, reći ko je izvršilac nasilja, dati adresu, reći da li su deca prisutna i naglasiti da li izvršilac ima oružje i koja opasnost preti žrtvi, takođe važno je naglasiti da postoje povrede, ukoliko su nanete žrtvi. Na poziv žrtve policija dolazi na lice mesta, obavlja razgovor sa žrtvom i licima koja su zatečena u stanu i o tome sastavlja zapisnik. Ukoliko žrtva ima modrice obavezno treba da pokaže policiji I insistira da se to unese u zapisnik, kao i da traži da je odvedu na lekarski pregled. Ukoliko su stvari po kući razbacane nikako ih ne treba sređivati. Žrtva policiji mora dati detaljne informacije o nasilju I nasilniku. Ukoliko se žrtva plaši nasilnika može tražiti da sa policijom obavi razgovor nasamo. Ukoliko je nasilnik žrtvu izbacio iz stana ista može od policije tražiti da joj omogući da uzme lične stvari iz stana. Žrtva treba zatražiti od policije da podnese prekršajnu ili krivičnu prijavu. Pri lekarskom pregledu žrtva mora zatražiti od lekara da sačini izveštaj o povredama. Za slučaj da žrtva mora da napusti kuću neophodno je da pripremi neophodne stvari i lična dokumenta.
Odgovor:
Ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije.
Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere.
Odgovor:
Zadržavanje u policiji radi vođenja postupka može trajati najduže 8h. Za to vreme policija izriče hitnu meru u većini slučajeva, čime se preduzima prvi korak u zaštiti žrtve.
Odgovor:
Ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije.
Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Naređenjem mogu da se izreknu obe hitne mere.
Odgovor:
Hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik traje 48 h od uručenja naređenja. Sud može hitnu meru produžiti za još 30 dana.
Odgovor:
Nadležni policijski službenik dostavlja naređenje, odmah posle njegovog uručenja, osnovnom javnom tužiocu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, centru za socijalni rad i grupi za koordinaciju i saradnju, a žrtva nasilja pismeno se obaveštava o vrsti hitne mere koja je izrečena. Posle prijema obaveštenja, procene rizika i naređenja, osnovni javni tužilac proučava obaveštenja i vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika. Ako posle toga ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, dužan je da sudu podnese predlog da se hitna mera produži, u roku od 24 časa od časa uručenja naređenja licu kome je izrečena hitna mera.
Odgovor:
Može u pratnji policijskih službenika.
Odgovor:
Može biti kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 60 dana.
Odgovor:
Državni organi i ustanove dužni su da štite podatke o ličnosti, prema zakonu kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Za prikupljanje podataka sadržanih u evidencijama nije potreban pristanak lica na koje se podaci odnose.
Odgovor:
Nakon prijave dela u policiji, policijski službenik na osnovu dokaza kojima raspolaže sačinjava krivičnu prijavu i istu podnosi nadležnom tužilaštvu. Time se okončava faza predistražnog postupka. Dalje, ukoliko postoje osnovi sumnje da je određeno lice počinilo krivično delo nadležni tužilac pokreće istražni postupak. U istrazi se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet učinioca, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim.
U istrazi može se odrediti pritvor prema učiniocu dela rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća.
Na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode. Sudija za prethodni postupak dužan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora.
Veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako se do isteka roka ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu.
Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo i nakon toga postupak nastavlja da se vodi pred nadležnim sudom.
Odgovor:
Možete ga prijaviti policiji ili podneti krivičnu prijavu tužilaštvu. Kršenje mere zabrane predstavlja krivično delo.
Krivičnim zakonikom je predviđeno, odredbom člana 194, da ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Odgovor:
Odredbom čl. 194 Krivičnog zakonika propisano je da:
Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt člana porodice,
učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(5) Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.
Takođe, i ako je prema Vama počinjeno bilo koje drugo delo koje je propisano odredbama Krivičnog zakonika, a koje je posledica vršenja nasilja u porodici (proganjanje, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i druga), smatra se nasiljem u porodici, te za svako konkretno delo Krivičnim zakonikom propisane su kazne i krivične sankcije.
Odgovor:
Možete sami pokrenuti krivični postupak, podnošenjem krivične prijave tužilaštvu lično ili preko punomoćnika iz reda advokata.
Odgovor:
Ova dva zakona primenjuju se zajedno iz razloga što su krivična dela nasilja u porodici propisana odredbama Krivičnog zakonika.
Odgovor:
Za pomoć se možete obratiti:
- POLICIJA 192
- Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
- Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328
- SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
- SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
- Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula (8-15.30h) 2752-224 i Zemun (8-15 h) 2695-416
- SOS Centar za mlade (18-22h) 3192-782
- Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (od 10.00 do 20.00 časova radnim danima)
- Sigurna kuća
- Oaza sigurnosti Kragujevac 034 332048
Pitanja i odgovore sastavile:
Advokati Aleksandra Zakić i Nevenka Kominac